Alergija na sunce – simptomi, iskustva i lečenje

Smatra se da skoro petina ljudi na svetu ima neku vrstu alergija na sunce. Za razliku od drugih vrsta alergija, u ovom slučaju ne dolazi do reakcije sa alergenom već do reakcije imunološkog sistema na sunčevu svetlost i to u vidu promena na koži posle izlaganja UV zracima.

Reakcije su najčešće u vidu:

• crvenog osipa koji svrbi
• malih plikova
• čvorića
• zategnute kože

Alergija na sunce se češće javlja kod žena i osoba svetlije puti. Javlja se kod prvog susreta sa jačim suncem, najčešće u proleće, posle zima kada je naše telo bilo dugo pokriveno i zaštićeno odećom. Reakcija počinje nekoliko sati od izloženosti suncu, a traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja.
[xyz-ihs snippet=”TajneZdravlja-com-In-Article-Ad-1″]
Istraživanja pokazuju da kod više od 50% ljudi koji su alergični na sunce nasledni faktor ima presudnu ulogu. Takođe, kod ljudi koji su podložni drugim alergijama, veće su verovatnoće da budu alergični i na sunce.

U više od 75% slučajeva UV-A zraci su primarni izazivači alergije, a u mnogo manjem broju UV-B i vidljivo svetlo. UV-B zraci uglavnom izazivaju oštećenja na površini kože u vidu opekotina, dok UV-A prodiru u dublje slojeve kože i stvaraju slobodne radikale koji stvaraju genetske promene i oštećuju ćelije kože, što sve ukupno slabi imunološki sistem i stvara posledice na koži.

Vrste alergija na sunce i simptomi

Postoje više vidova alergija na sunce. Simptomi se ne razlikuju drastično, razlika je u nastajanju i vremenu nastanka i trajanja alergije.

Pacijenti koji uzimaju lekove, a ujedno su i alergični na sunce, treba da budu dodatno pažljivi kad se izlažu sunčevim zracima jer neki lekovi mogu izazvati fotosenzitivne reakcije na koži. Fotosenzitivna reakcija je jedna vid alergije na sunce. Postoje dve vrste fotosenzitivnih reakcija:

Fotoalergijska reakcija – alergija koja se stvara na osnovu reakcije imunološkog sistema. Kada UV zraci prodru u našu kožu stvaraju fotoalergijski kontaktni ekcem. Najčešće je u vidu kvržica, crvenog osipa, a u težim slučajevima se javlja i koprivnjača. Reakcija se može proširiti i na delove tela koji nisu bili zahvaćeni suncem. Javlja se pola sata po dodiru sa suncem ili čak narednog dana. Nestaje ukoliko se osoba ne izlaže suncu ili pomoću preparata koje prepiše dermatolog.

Fototoksična reakcija – dolazi do reakcije kada UV zraci aktiviraju fotosenzitivni lek, preparate za telo (npr. pilig) ili parfeme. Reakcija najčešće dolazi u roku od nekoliko minuta ili par sati nakon izlaganja kože suncu, a reakcija ne prelazi na kožu koja nije bila osunčana. Prekidanje uzimanja leka ili preparata koji je izazvao reakciju je prvi korak u lečenju, a onda i zalečenje kožnih promena. Zato je obavezno da pročitate uputstvo, koje se nalazi u leku koji uzimate.

Dijagnozu fotosenzitivne alergije na sunce daće vaš lekar. Na osnovu vaše medicnske istorije, anamnezom i običnim pregledom, lekar će postaviti dijagnozu i na osnovu nje prepisati ili odstraniti neki lek iz terapije.

Idiopatske (primarne) fotodermatoze su još jedan vid alergije na sunce, gde spadaju:

– Polimorfna svetlosna erupcija (PMSE) je najčešći vid hronične dermatoze i uglavnom se javlja kod mladih žena. Javlja se nekoliko sati po izlaganju UV-A zracima i to najčešće na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima nogu i ruku. Odnosno, simptomi PMSE se pokazuju samo na koži koja je zahvaćena suncem, ne širi se dalje. Praćeno je blagim osipom, crvenilom, ali može biti praćeno i pojavom otoka koje izgleda kao posle uboda insekata. Najizraženije reakcije su u prolece i leti, dok se kasnijih meseci one ublažavaju. Međutim, sledeće godine, kada ponovo otkrijemo kožu posle zimskog perioda, alergija opet bukti nesmanjenim intenzitetom. Kod blažih alergija, to privikavanje kože na sunce traje samo nekoliko dana.

– Solarna urtikarija – reakcija na sunce se javlja odmah po izlaganju kože suncu. Nastaje koprivnjača, crvenilo, svrab, a simptomi mogu biti slični opekotinama od sunca. Ipak, simptomi nestaju brzo i retka je među pacijentima. Ukoliko dermatolog sumnja na solarnu urtikariju, obaviće foto – testiranje, odnosno izlaganje male površine kože ultravioletnim zracima.

Ukoliko se alergija stvara od upotrebe preparata za kožu, kao što su kreme za sunčanje i losioni za telo, kažemo da postoji sekundarna preosetljivost kože na sunce. Tada se javljaju tzv. majorka – akne, od kojih najčešće oboljevaju žene sa masnom kožom ili koje se intezivno mažu kremama, losionima i preparatima. Osobe koje pate od ove alergije moraju da odreknu sunca i sredstava za sunčanje i negu tela koji sadrža masnoću. Kad reakcije nestanu može se pokušati sa sunčanjem u kratkom periodu, ali koristeći gelove za sunčanje sa visokim faktorom protiv UV-A zraka, koji nemaju masnoće u sebi.

Alergija na sunce – prevencija

Kako bi smanjili simptome alergije na minimalan nivo, treba da se pridržavate određenih saveta.

Najpre, izbegavajte boravak napolju u periodu od 12-16 časova, odnosno za vreme najtoplijih dana od 11-17 časova. Ukoliko morate da izađete napolje, budite u hladu.

Pola sata po izlasku iz kuće, namažite kremu za sunčanje, naročito lice i otkrivene delove tela sa minimalnim faktorom 15. Birajte kreme ili losione koji imaju zaštitu od UV-A i UV-B zraka. Značajno je da koristite i kreme koje sadrže antioksidante i vitamine A, B i E.

Usne, takođe podležu alergijskim reakcijama, zato namažite i njih kremom za sunčanje za usne ili labelom koji štiti od UV zraka.

Kao što smo već rekli, kod nekih osoba reakcije se javljaju i od preparata za kožu, tako da bi u tom slučaju trebalo biti posebno oprezni.

Obucite duge pantalone ili suknje, bluze dugih rukava, nosite naočare sa zaštitom od ultravioletnih zraka, kao i šešir sa većim obodom ili kačket.

Zapamtite, ukoliko ste u automobilu ili zastakljenoj prostoriji, imajte u vidu da nećete dobiti opekotine od sunčevih zraka, ali alergija može da se pojavi.

Alergiju možete sprečiti ili ublažiti i ishranom. Naime, unošenjem cinka, kalcijuma, vitamina A, E, grupe B i provitamina A, štitite vašu kožu iznutra od alergijskih reakcija. Sok od šargarepe obiluje beta – karotenom i njime ublažava rekacije od UV zraka.

Alergija na sunce – lečenje

Sam tretman lečenja alergija na sunce počinje predhodnim tekstom o prevenciji. Veoma je bitno da pažljivo brinete o svojoj koži kako ne biste došli u priliku da lečite promene.

Bitno je i da kožu polako privikavate na sunce. U početku boravite jako kratko na suncu, pa polako produžavajte vreme i polako otkrivajte kožu. U slučaju pojave reakcije na koži, prekinuti izloženost sunčevim zracima i ne boraviti na suncu dok se promene ne povuku.

Promene na koži zahtevaju tretman kao i kod opekotina. U slučaju blage alergije, tamo gde se javlja crvenilo ili svrab kožu možete tretirati hladnim oblogama, povremenim prskanjem hladne vode ili primenom aktivnog kiseonika. Aktivni kiseonik se poslednjih godina dosta preporučuje za iritiranu kožu, pa i za opekotine od sunca.

Kod ozbiljnijih alergijskih simptoma, lekar će vam prepisati određene antihistaminike ili antialergijske lekove.

Kao poslednju mogućnost, navodimo i foto-terapiju, kada se praktikuju 5 ultravioletnih izlaganja na nedeljnom nivou, a ukupno se tretmani rade 3 nedelje. Ovim tretmanom se koža postepeno izlaže UV zracima i priprema za sunce.

Iskustva u borbi sa alergijom na sunce

Veoma je teška i naporna borba sa ovom alergijom. Kako onemogućava normalno funkcionisanje za vreme sunčanih dana, ne čudi da ljudi puno ulažu u ovoj borbi.

Lekari i farmaceuti mogu vam preporučiti mnoge kreme i gelove komercijalnih proizvođača. Tipično za ove kreme je da ne traju dugo jer moraju da se mažu intezivno i da su skupe. Njihovi učinci se razlikuju individualno.

Iskustva pokazuju da je prevencija najbitnija. Bitno je da priremite vašu kožu na vreme, pijete dosta vitamina, kalcijuma i beta – karotena, kako bi priremili i vaš imuni sistem na vreme. U apotekama možete naći tablete raznih proizvođača koje su na bazi beta – karotena, a i antialergijske kreme proizvođača lekova.

Iskustva, ipak, pokazuju da je najbolja zaštita od alergije – izbegavanje sunca u najkritičnijim časovima, kao i boravak u hladu.